Loading...
bgsc-full

O Zlatiboru

Od davnih vremena poznat po lekovitosti, pominjan je i u srpskoj štampi. Trgovinski glasnik 1892. godine izveštava: „Zlatibor je vrlo zdravo mesto. Ovamo dolaze rekovalescenti koji su naklonjeni i pate od raznih plućnih bolesti. Njih upućuju lekari i mnogima dobro čini… I za potpuno zdrave dobro je ovamo provesti izvesno vreme na čistom vazduhu, jer čovek se čisto preporodi i oseća se mnogo lakše i veselije kad neko vreme ovamo provede. Što je najneugodnije i najneudesnije to je: u samom Zlatiboru nema nigde kakve kuće niti građevine , da čovek može noćivati, od kiše se skloniti, osim koliba što su kod trgovačkih dželata, ali one su samo za momke trgovačke“ (Ćenić S., 2009).

Za početak organizovanog razvoja turizma uzima se 1893. godina i poseta kralja Aleksandra Obrenovića. Naime, u protokolu kraljeve zvanične posete Užicu, planiran je poljski ručak kraj izvora Kulaševac na Zlatiboru. Mnogi zapisi potvrđuju da je to, po svemu, bio izuzetan događaj, a kralju je bio priređen doček koji se dugo pamti. U ime Zlatiboraca, predsednik čajetinske opštine Petar Mićić održava zdravicu i zamoli vladara da dopusti da se voda Kulaševac od tada zove Kraljeva Voda „te da taj nepresušni izvor bude večiti spomen dolaska kraljevog na Zlatibor“. Tako Kulaševac dobi novo ime, a već sledeće godine podignuta je česma na čijoj ploči beše uklesano: „Kralj Aleksandar I 20. avgusta 1893.“ Bio je to prvi zidani objekat na ovom delu Zlatibora. Godine 1931. Kraljeva Voda (današnje naselje Zlatibor) je dobila vodovod tako što je voda sa česme Đurkovac i česme koju je podigao Kralj Aleksandar pumpama izvedena u rezervoar.

Na ovu planinu 1908. godine dolazi još jedan kralj Srbije, a to je Petar I Karađorđević. Prvi put je došao na ovu planinu iz zdravstvenih razloga, ali je toliko zavoleo Zlatibor da je kasnije sa prijateljima sve češće dolazio na ovu planinsku lepoticu. Prilikom njegove prve posete 1908. godine izgrađeni su prvi objekti na Zlatiboru: hotel „Kraljeva voda“ danas je to restoran „Srbija“ iznad jezera, vila „Čigota“ i pekara. Tada počinje razvoj mondenskog turizma, jer ako mogu kraljevi da se odmaraju na ovoj planini zašto ne bi mogli i ostali, koji imaju dovoljno novca za to, ali i slobodnog vremena. Počinje gradnja letnjikovaca. Najveći broj tih objekata izgrađen je između dva svetska rata i to na četiri lokaliteta: Ribnica, Kraljeve Vode, Palisad i Oko. Tokom Drugog svetskog rata veliki broj objekata je oštećen ili porušen, a danas postoji inicijativa da se 16 objekata, odnosno vila, stavi pod zaštitu države, i da se proglase spomenicima kulture.

Ukoliko želite da ostvarite saradnju, možete da nas kontaktirate. Potrudićemo se da odgovorimo u najkraćem roku.

Kontakt